Imam 17 godina i letos dok sam se vozila u busu doživela sam sramotu zbog koje sam pomišljala da se ubijem i zbog čega i danas dan ispaštam. Bilo je pakleno vruće, ja u kratkoj lepršavoj haljinici u busu, a celo vreme jedan stariji momak, rom stojao je odmah iza mene. Bilo mi je neugodno i povremeno sam se pomerala od njega, alo ubrzo bi ponovo bio uz mene.
Nije me dirao da bih se bunila, ali u jednom trenutku samo sam ispod haljinice osetila kao da me neko polio vrelom vodom. Pogledala sam niz sebe, a niz noge se slivala ljigava bela tečnost. Nevina sam i prvi put sam tako nešto videla, ali sam odma znala o čemu se radi. Dok sam se “sabrala” momak je već bio na zadnjem delu autobusa, a skoro svi u autobusu počeli su da mi se smeju i govore kako me rom, da izvinete. Od sramote i muke počela sam da plačem, uzela maramice da se obrišem, a niko mi nije ni pokušao pomoći.
Ne mogu da verujem da su ljudi toliko pokvareni, ajd donekle razumem tog momka, možda je lud, retardiran ili tako nešto, bolestan, ali ne mogu da verujem da su svi koji su bili iza mene sve to gledali a da mi niko nije skrenuo pažnju na to što je taj momak radio, još su me na kraju ismejavali. Grozno
meseci su prošli od tada, ali u ovom pokvarenom svetu sam obeleženaa za ceo život i skoro svaka druga osoba u gradu kada me vidi prokomentariše ENO JE ONA ŠTO JE ROM U BUSU…
0 komentari