Jedan čovek jako kasno se vratio s posla, umoran i nervozan, gde je zatekao svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima. Kada ga je ugledao, maleni dečak potrčao mu je u zagrljaj i rekao: “Tata, mogu li nešto da te pitam”. Otac mu je odgovorio da može: “Naravno, reci, štaje?”
“Tata, koliko zarađuješ na sat”? Zbunjeni otac pogledao je u svog dečaka i rekao mu: “To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?”. Tužni dečak sakrio je pogled i odgovorio svom nervoznom tati: “Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?”
“Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat.“ Potom dečak spuštenog pogleda odgovori: “Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?” Otac je bio jako besan, te povišenim tonom odgovori sinu: “Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja. Kako se usuđuje da pita takva pitanja samo da bi dobio novac?! Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara…Stvarno ne pita često za novac… Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata. “Jesi zaspao, sine?”, upitao je. “Ne, tata, budan sam”, odgovorio je dečak.
“Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio. Dečak se uspravio, smešeći se. “Oh, hvala ti, tata!”, povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kad je video da dečak već ima novac, opet je počeo jako da se ljuti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
“Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?”, viknuo je otac. “Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.”, odgovori mu tužni dečak. “Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom.”
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj. Ovo je samo kratak podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Setite se da ponekad 50 dolara podelite sa nekim koga volite. Jer, ukoliko nam se sutra nešto dogodi, firme u kojima radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života.
Autor: J.B.
Izvor: Svet Plus
0 komentari